Access to information

• Шта су информације од јавног значаја?

То су оне информације које су садржане у документима у поседу било ког органа јавне власти, настале у њиховом раду или у вези са њиховим радом, а за које јавност има оправдан интерес да зна.(чл.2. Закона) и то без обзира на ком се носачу информација налази (папир, трака, филм, електронски медији и сл.).

• Шта је право на слободан приступ информацијама од јавног значаја?

Право на слободан приступ информацијама од јавног значаја је право сваког физичког или правног лица да приступи информацијама које поседују органи јавне власти у Републици Србији. То право је зајемчено Уставом Републике Србије и Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ)

• Ко има право на слободан приступ информацијамa од јавног значаја?

Свако има право на слободан приступ информацијама од јавног значаја, односно сва домаћа и страна физичка и правна лица без обзира на њихово пребивалиште/седиште.

• Када постоји оправдан интерес јавности да зна?

Према Закону, оправдан интерес јавности да зна постоји у погледу свих информација којима располажу органи јавне власти. Постоји дакле законска претпоставка, у корист тражиоца, о постојању оправданог интереса јавности да зна, па тражилац не треба да доказује да има интерес за одређену информацију, нити да доказује да је овај његов интерес оправдан, јер се по закону то претпоставља. Орган власти не сме да захтева од тражиоца навођење разлога за подношење захтева. Ако орган власти ускрати приступ одређеним информацијама, обавезан је да докаже да би одавањем информација тражиоцу, односно јавности, могао бити озбиљно угрожен неки други претежнији такође легитиман интерес, попут интереса безбедности земље или приватности других. У погледу тзв.привилегованих информација које се тичу угрожавања и заштите здравља људи и животне средине, органу власти није допуштено да доказује да јавност нема оправдан интерес да за њих зна.

• Како се може остварити право на слободан приступ информацијама од јавног значаја?

Право на слободан приступ информацијама од јавног значајa се може остварити на два начина:

1. Активни начин: Прегледом интернет странице органа јавне власти и увидом у информаторе о раду органа јавне власти у Јединственом информационом систему који води и одржава Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности (Повереник), доступно на www.poverenik.rs или
2. Подношењем захтева за приступ информацијама органу јавне власти.

• Од кога се могу тражити информације од јавног значаја?

Информације од јавног значаја се могу тражити од органа јавне власти.

Орган јавне власти у смислу одредаба члана 3. ЗСПИЈЗ јесте:

1. орган Републике Србије;
2. орган аутономне покрајине;
3. орган општине, града, градске општине и града Београда;
4. јавно предузеће, установа, организација и друго правно лице, које је основано прописом или одлуком органа из тач. 1) до 3) овог става;
5. привредно друштво чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, односно један или више органа власти из тач. 1) до 4) овог става са 50% или више акција или удела у збиру, односно са више од половине чланова органа управљања;
6. привредно друштво чији је оснивач или члан један или више органа власти из тач. 1) до 5) овог става са 50% или више акција или удела у збиру;
7. правно лице чији је оснивач привредно друштво из тач. 5) или 6) овог става;
8. правно лице или предузетник који обавља делатности од општег интереса, у смислу закона којим се уређује положај јавних предузећа, у односу на информације које су у вези са обављањем тих делатности;
9. правно или физичко лице које има јавна овлашћења, у односу на информације које су у вези са вршењем тих овлашћења;
10. правно лице које је у години на коју се односе тражене информације остварило више од 50% прихода од једног или више органа власти из тач. 1) до 7) овог става, у односу на информације које су у вези са активношћу која се финансира тим приходима, изузев цркве и верске заједнице.

Ради лакшег сналажења овде можете пронаћи Каталог органа јавне власти (изменити текст).

• Да ли орган јавне власти може ускратити приступ информацијама од јавног значаја?

Орган јавне власти може тражиоцу информације ускратити приступ информацијама од јавног значаја ако би се тиме угрозили неки други јавни интереси као што су:

живот, здравље, лична, национална и јавна безбедност, правосуђе, одбрана земље, економска добробит земље, професионална и пословна тајна, тајни подаци, интелектуална и индустријска својина, уметничка, културна и природна добра и животна средина, право на приватност и заштиту података о личности.

Орган јавне власти може тражиоцу информације и ограничити слободан приступ информацијама од јавног значаја ако би тиме повредио право на приватност, право на заштиту података о личности, право на углед или које друго право лица на које се тражена информација лично односи, осим:

• Ако је лице на то пристало
• Ако се ради о личности, појави или догађају од интереса за јавност, а нарочито, ако се ради о јавном функционеру при обављању јавних функција и ако је информација везана за вршење његове јавне функције
• Ако се ради о лицу које је својим понашањем дало повода за тражење информације

Такође, ако тражена информација може да се издвоји од осталих информација којима орган јавне власти није дужан да тражиоцу информације омогући приступ, омогућиће му приступ делу документа који садржи само издвојену информацију. Такође, орган јавне власти ће обавестити тражиоца информације да остала садржина документа није доступна.

• Како се покреће поступак?

Поступак за остваривање овог права се покреће подношењем захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја органу власти уколико информацију нисте пронашли у њиховом информатору о раду.

Захтев се може поднети у писменом или у усменом облику. Орган власти може прописати образац за подношење захтева, али мора размотрити и захтев који није сачињен на том обрасцу. Када се информација тражи усмено, захтев се саопштава у записник који води овлашћено лице органа јавне власти за приступ информацијама.

Тражилац у захтеву наводи:

1. назив органа власти,
2. своје име, презиме и адресу, односно седиште ако је тражилац правно лице,
3. опис информација које се траже и
4. друге податке који олакшавају проналажење информација.

• Рокови за поступање органа јавне власти

1. у року од 15 дана од дана пријема захтева
2. у року од 8 дана од дана пријема неуредног захтева, орган власти је дужан да поучи тражиоца информације да недостатке отклони, односно да достави тражиоцу информације упутство о допуни. Уколико тражилац пропусти рок да допуни захтев а који не може бити краћи од 8 ни дужи од 15 дана, орган власти ће донети решење о одбацивању захтева као неуредног.
3. у року од 48 сати од пријема захтева ако се захтев односи на информацију која је од значаја за заштиту живота или слободе неког лица, односно за угрожавање или заштиту здравља становништва или животне средине
4. у року не дужем од 40 дана ако постоје оправдани разлози за то, орган јавне власти може продужити рок за поступање по захтеву, о чему мора без одлагања да извести тражиоца информације и да наведе због којих оправданих разлога није у могућности да поступи по захтеву у року од 15 дана.

Напомена: Ако последњи дан рока пада у недељу или нерадни дан, као последњи дан рока се рачуна наредни радни дан.

• Колико кошта подношење захтева и пружање информација од јавног значаја?

Подношење захтева за приступ информацијама од јавног значаја, као и увид у документ који садржи тражену информацију су бесплатни.
Копија документа који садржи тражену информацију издаје се уз обавезу тражиоца информације да плати накнаду нужних трошкова израде те копије, а у случају упућивања и трошкове упућивања.

• Која је улога Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности?

Повереник је самосталан државни орган, независан у вршењу своје надлежности, који штити остваривање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Тражилац информације (грађанин, новинар, јавно гласило и др.) може изјавити жалбу Поверенику у случају ћутања управе, ускраћивања приступа или одбијања захтева.

• Како поступити у случају ћутања управе?

Ако орган јавне власти одбије да га обавести о томе да ли поседује  информацију коју је тражио захтевом, односно да ли му је она доступна, да му стави на увид документ који садржи тражену информацију, да му изда или упути копију документа зависно од тога шта је тражено захтевом (види формулар 1), или то не учини у општем прописаном року од 15 дана (види формулар 2). То је жалба због тзв.”ћутања” органа.

Подсећамо да због изузетно оправданих разлога, рок за поступање органа може бити 40 дана од подношења захтева, с тим да што је орган дужан да о томе одмах по добијању захтева обавести тражиоца односно да је за информације од значаја за заштиту живота или слободе неког лица или угрожавање или заштиту здравља становништва и животне средине, рок за поступање органа 48 сати.

Уз жалбу Поверенику због “ћутања” органа, жалилац ће приложити копију поднетог захтева органу власти и доказ о његовој предаји, односно упућивању. Ова жалба се може изјавити по истеку законског рока од 15 дана за поступање органа а најкасније у року од годину дана од истека тог рока, а уколико жалилац у међувремену, након изјављене жалбе, од органа власти добије тражене информације, он може и одустати од жалбе изјављене Поверенику.

Преузмите формуларе:

1. Жaлбa кaдa сe ниje oдлучивaлo пo зaхтeву (“ћутaњe упрaвe”)
2. Жaлбa због недобијања тражених информација (“пропуштени рокови”)

• Како поступити у случају одбијеног захтева?

Поверенику се може изјавити и жалба против решења органа власти којим је одбијен захтев тражиоца или против закључка којим је његов захтев одбачен из формалних разлога. Рок за жалбу у овом случају је 15 дана од дана достављања решења, односно закључка тражиоцу. Уз ову жалбу се прилаже копија захтева тражиоца и копија решења, односно закључка органа против кога се жалба изјављује.

Преузмите формулар:

1. Жaлбa прoтив oдлукe oргaнa влaсти (“одбијен захтев”)

• Како поступа Повереник након изјављене жалбе ?

Пошто омогући органу јавне власти да се изјасни у писаној форми, без одлагања а најкасније у року од 60 дана од дана пријема жалбе, Повереник доноси следећа решења:

1. Повереник решењем одбацује жалбу која је недопуштена, неблаговремена и коју је изјавило неовлашћено лице.
2. Када утврди да је жалба основана, Повереник ће решењем усвојити жалбу и наложити органу јавне власти да тражиоцу омогући приступ информацијама од јавног значаја.
3. У случају ћутања управе, Повереник ће решењем усвојити жалбу и наложити органу јавне власти да у одређеном року поступи по захтеву.
4. У случају да је жалба неоснована, Повереник ће решењем одбити жалбу. Повереник такође може поништити одлуку органа јавне власти и вратити предмет на поновно одлучивање о захтеву тражиоца.
5. Уколико након изјављене жалбе због непоступања по захтеву, а пре доношења одлуке по жалби, орган јавне власти тражиоцу информације омогући приступ информацијама, Повереник ће решењем обуставити поступак по жалби. Такође, поступак ће се обуставити и када тражилац информације одустане од жалбе.

Решења Повереника су обавезујућа, коначна и извршна.

Управно извршење решења Повереника спроводи Повереник принудом (принудном мером, односно новчаном казном), у складу са законом којим се уређује општи управни поступак, осим ако је овим законом другачије одређено.

• Која правна средства се могу уложити против решења Повереника?

Против решења Повереника не може се изјавити жалба. Тражилац информације, односно жалилац, може поднети тужбу Управном суду против решења Повереника којим није задовољан.

Преузмите формулар:

1. Пример тужбе против решења Повереника

• Посебни случајеви напомена:

Према Закону, Поверенику се не може изјавити жалба против решења Народне скупштине, председника Републике Србије, Владе Републике Србије, Народне банке Србије, Врховног касационог суда Србије (сада Врховног суда), Уставног суда и Републичког јавног тужиоца (сада Врховног јавног тужиоца), донетих у поступку одлучивања о праву на приступ информацијама или због непоступања ових органа по захтеву. У овим ситуацијама је обезбеђена судска заштита у управном спору пред Управним судом Србије, па тражилац може поднети тужбу Управном суду у року од 30 дана од дана достављања решења

• Како поступити у том случају?

Тражилац може поднети тужбу Управном суду у ситуацији када неки од седам наведених државних органа не поступи по захтеву у прописаном року, с тим што суд у  овим ситуацијама, захтева да је испуњен још један формални услов из Закона о управним споровима,а то је да тражилац понови захтев органу и да овај не одговори ни у даљем року од 7 дана по поновљеном захтеву.

Преузмите формулар:

1. Пример тужбе против првостепеног решења против кога није дозвољена жалба

• Шематски приказ целог поступка

У циљу лакшег сагледавања процедурe подношења захтева можете погледати шематски приказ поступка:

• Шематски приказ поступка (ћирилица)

Сва заинтересована лица за предстојеће обуке у организацији Службе Повереника могу се пријавити на обуке путем следећeg линка:

• Обука из слободног приступа информацијама од јавног значаја

(Више о томе).

Водич за почетнике ЗСПИЈЗ

• Кратак водич кроз слободан приступ информацијама од јавног значаја (стр. 1-15)

Видео материјали

• Имаш право да знаш

• “Наша зграда” у епизоди “Право на приступ информацијама од јавног значаја”

• “Наша зграда” у епизоди “Информације од јавног значаја”

• “Наша зграда” у епизоди “Информације од јавног значаја су доступне за свакога”