Pristup informacijama

• Šta su informacije od javnog značaja?

To su sve one informacije kojima raspolaže neki organ javne vlasti i koje su sadržane u bilo kom dokumentu na bilo kom nosaču informacije (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) u posedu  organa javne vlasti; nastale u njegovom radu ili u vezi sa njegovim radom, a koje se odnose na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.(čl.2.  Zakona), pri čemu je nebitno da li je izvor informacije organ javne vlasti  ili koje drugo lice, kada je nastala informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije.

• Šta je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja?

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja je ljudsko pravo koje pripada svakom pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna i etnička pripadnost, pol i slično. To pravo je zajemčeno  Ustavom Republike Srbije i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ)

• Ko ima pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja?

Svako ima pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, odnosno sva domaća i strana fizička i pravna lica bez obzira na njihovo prebivalište/sedište ili bilo koje drugo lično svojstvo (državljanastvo, nacionalnost, rasa, pol, rod, seksulana orijentacija, veroispovest, političko i religijsko uverenje i sl.).

• Kada postoji opravdan interes javnosti da zna?

Prema Zakonu, opravdan interes javnosti da zna postoji uvek i to u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. To praktično znači  da tražilac informacije ne treba da dokazuje da ima interes za određenu informaciju, niti da dokazuje da je ovaj njegov interes opravdan, niti organ javne vlasti sme da zahteva od tražioca navođenje razloga za podnošenje zahteva. Ako organ vlasti smatra da pristup određenoj informaciji treba uskratiti on je taj koji je dužan da dokaže da bi objavljivanjem tražene informacije mogao biti ozbiljno ugrožen neki drugi na zakonu ili ustavu zasnovan interes (npr. bezbednost zemlje, vođenje pravno uređenog postupka, pravo na privatnost i dr.), a koji je u konkretnom slučaju važniji i pretežniji  od interesa prava javnosti da zna traženu informaciju.

Međutim, kada je reč o informacijama koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, organu vlasti nije dopušteno da dokazuje da javnost nema opravdan interes da ih zna i takve informacije moraju biti automatski objavljene.

• Kako se može ostvariti pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja?

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja se može ostvariti na dva načina:

1. Aktivni način: Pregledom internet stranice organa javne vlasti i uvidom u informatore o radu organa javne vlasti u Jedinstvenom informacionom sistemu koji vodi i održava Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik), dostupno na www.poverenik.rs ili
2. Podnošenjem zahteva za pristup informacijama organu javne vlasti.

• Od koga se mogu tražiti informacije od javnog značaja?

Informacije od javnog značaja se mogu tražiti od organa javne vlasti.

Organ javne vlasti u smislu odredaba člana 3. ZSPIJZ jeste:

1. organ Republike Srbije;
2. organ autonomne pokrajine;
3. organ opštine, grada, gradske opštine i grada Beograda;
4. javno preduzeće, ustanova, organizacija i drugo pravno lice, koje je osnovano propisom ili odlukom organa iz tač. 1) do 3) ovog stava;
5. privredno društvo čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno jedan ili više organa vlasti iz tač. 1) do 4) ovog stava sa 50% ili više akcija ili udela u zbiru, odnosno sa više od polovine članova organa upravljanja;
6. privredno društvo čiji je osnivač ili član jedan ili više organa vlasti iz tač. 1) do 5) ovog stava sa 50% ili više akcija ili udela u zbiru;
7. pravno lice čiji je osnivač privredno društvo iz tač. 5) ili 6) ovog stava;
8. pravno lice ili preduzetnik koji obavlja delatnosti od opšteg interesa, u smislu zakona kojim se uređuje položaj javnih preduzeća, u odnosu na informacije koje su u vezi sa obavljanjem tih delatnosti;
9. pravno ili fizičko lice koje ima javna ovlašćenja, u odnosu na informacije koje su u vezi sa vršenjem tih ovlašćenja;
10. pravno lice koje je u godini na koju se odnose tražene informacije ostvarilo više od 50% prihoda od jednog ili više organa vlasti iz tač. 1) do 7) ovog stava, u odnosu na informacije koje su u vezi sa aktivnošću koja se finansira tim prihodima, izuzev crkve i verske zajednice.

Radi lakšeg snalaženja ovde možete pronaći Katalog organa javne vlasti.

Napomena: Molimo vas da imate u vidu da je navedeni Katalog isključivo informativnog karaktera, a ne i konstitutivnog karaktera, da ga je izradila i ažurira ga Služba Poverenika, koristeći najrazličitije izvore informacija. Stoga postoji mogućnost da Katalogom nisu obuhvaćeni svi subjekti koji se, u smislu ovog zakona, ubrajaju u kategoriju organa javne vlasti. Takođe postoji mogućnost i da neznatan broj organa nema status organa javne vlasti (npr. neki od naslova preuzetih iz Uprave za trezor, najčešće pod nazivom fondovi i sl. na lokalnom nivou, nemaju pravni subjektivitet, i nisu organ javne vlasti, već predstavljaju budžetsku kategoriju od značaja za raspolaganje sredstvima) ili su izgubili status organa javne vlasti (npr. visokoškolska ustanova u privatnoj svojini kojoj je oduzeta dozvola za rad), a da Poverenik nije obavešten o tome. Da li neki pravni entitet ima status organa javne vlasti ili ne definitivno se utvrđuje u postupku po žalbi.

• Da li organ javne vlasti može uskratiti pristup informacijama od javnog značaja?

Pravo na pristup informacijama od javnog značaja se može izuzetno ograničiti ako se u konkretnom slučaju dokaže da je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu.  To praktično znači da se pristup informacijama ne može ograničiti proizvoljno ili iz bilo kog razloga, već jedino i isključivo ako je razlog za ograničenje prava na pristup informacijama propisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Organ javne vlasti može tražiocu informacije ograničiti pristup informacijama od javnog značaja ako bi se time ugrozili neki drugi javni interesi (propisani zakonom) i to:

• život, zdravlje, bezbednost ili koje drugo važno dobro nekog lica
• vođenje bilo kog pravno uređenog postupka (krivičnog, parničnog, vanparničnog, izvršnog, prekršajnog, disciplinskog, upravnog i dr.) ili fer postupanje i pravično suđenje; do okončanja postupka
• nacionalna i javna bezbednost
• međunarodni odnosi i pravila međunarodnog arbitražnog prava
• ekonomski procesi i ekonomski interesi zemlje, sprovođenje monetarne, devizne ili fiskalne politike, finansijska stabilnost, upravljanje deviznim rezervama, nadzor nad finansijskim institucijama ili izdavanje novčanica i kovanog novca
• zaštita tajnih podataka, profesionalne i poslovne tajna,
• intelektualna i industrijska svojina, umetnička, kulturna i prirodna dobra
• ugrožavanje životne sredina i retkih biljnih i životinjskih vrsta
• pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti.

Ako tražena informacija može da se izdvoji od ostalih informacija kojima organ javne vlasti nije dužan da tražiocu informacije omogući pristup, omogućiće mu pristup delu dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju. Takođe, organ javne vlasti će obavestiti tražioca informacije da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.

• Kako se pokreće postupak?

Ukoliko informaciju koja vam je potrebna niste pronašli u informatoru o radu organa javne vlasti koji je u posedu tražene informacije, imate pravo da tom organu podnesete zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kojim se i formalno pokreće postupak ostvarivanja prava na pristup informacijama.

Zahtev se podnosi u pismenom obliku. Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu.

Tražilac u zahtevu navodi:

1. naziv organa vlasti od kog se traži informacija,
2. ime i prezime ako je tražilac fizičko lice, odnosno naziv ako je pravno lice i adresu prebivališta ili boravišta, odnosno sedišta.
3. što precizniji opis tražene informacija  (npr. vremenski period za koji se informacije traže, obim i vrsta informacije, na koga ili šta se odnosi i sl.) i
4. druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacija (svi podaci kojima sam tražilac raspolaže a koji će pomoći u pronalaženju informacije).

Ukoliko tražilac iz bilo kog razloga nije u mogućnosti da podnese pismeni zahtev (npr. lice je nepismeno ili ima slomljenu ruku i sl.), zahtev se može podneti i usmeno. Takav zahtev se saopštava u zapisnik kod organa od kog se informacija traži, pri čemu se takav zahtev unosi u posebnu evidenciju i postupa se isto kao da je zahtev podnet pismeno.

• Rokovi za postupanje organa javne vlasti

1. u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva
2. u roku od 8 dana od dana prijema neurednog zahteva, organ vlasti je dužan da pouči tražioca informacije da nedostatke otkloni, odnosno da dostavi tražiocu informacije uputstvo o dopuni. Ukoliko tražilac propusti rok da dopuni zahtev, a koji ne može biti kraći od 8 ni duži od 15 dana, organ vlasti će doneti rešenje o odbacivanju zahteva kao neurednog.
3. u roku od 48 sati od prijema zahteva ako se zahtev odnosi na informaciju koja je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva ili životne sredine
4. Ako organ vlasti iz opravdanih razloga nije u mogućnosti da postupi po zahtevu u roku od 15 dana, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 7 dana od dana prijema zahteva obavesti tražioca o tome, u kom slučaju može da produži postupanje po zahtevu, ali najviše do 40 dana računajući od dana prijema zahteva.

Napomena: Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili neradni dan, kao poslednji dan roka se računa naredni radni dan.

• Koliko košta podnošenje zahteva i pružanje informacija od javnog značaja?

Podnošenje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, kao i uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju su besplatni. Kopija dokumenta koji sadrži traženu informaciju izdaje se uz obavezu tražioca informacije da plati naknadu nužnih troškova izrade te kopije, a u slučaju upućivanja i troškove upućivanja.

• Koja je uloga Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti?

Poverenik je samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti, koji štiti ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Tražilac informacije (građanin, novinar, javno glasilo i dr.) može izjaviti žalbu Povereniku u slučaju ćutanja uprave, ukoliko mu je organ vlasti u celosti ili delimično odbio zahtev, ako mu nije dostavio sve tražene informacije, ako mu je zahtev odbacio ili mu je na drugi način otežao ostvarivanje prava na pristup traženim informacijama.

• Kako postupiti u slučaju ćutanja uprave?

Ako organ javne vlasti odbije da ga obavesti o tome da li poseduje  informaciju koju je tražio zahtevom, odnosno da li mu je ona dostupna, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda ili uputi kopiju dokumenta zavisno od toga šta je traženo zahtevom (vidi formular 1), ili to ne učini u opštem propisanom roku od 15 dana (vidi formular 2). To je žalba zbog tzv.“ćutanja“ organa.

Podsećamo da zbog izuzetno opravdanih razloga, rok za postupanje organa može biti 40 dana od podnošenja zahteva, s tim da što je organ dužan da o tome odmah po dobijanju zahteva obavesti tražioca odnosno da je za informacije od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica ili ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, rok za postupanje organa 48 sati.

Uz žalbu Povereniku zbog „ćutanja“ organa, žalilac će priložiti kopiju podnetog zahteva organu vlasti i dokaz o njegovoj predaji, odnosno upućivanju. Ova žalba se može izjaviti po isteku zakonskog roka od 15 dana za postupanje organa a najkasnije u roku od godinu dana od isteka tog roka, a ukoliko žalilac u međuvremenu, nakon izjavljene žalbe, od organa vlasti dobije tražene informacije, on može i odustati od žalbe izjavljene Povereniku.

(PROVERITI TEKST!!!)

Preuzmite formulare:

1. Žalba kada se nije odlučivalo po zahtevu („ćutanje uprave“)
2. Žalba zbog nedobijanja traženih informacija

• Kako postupiti u slučaju odbačenog ili odbijenog zahteva?

Povereniku se može izjaviti žalba protiv rešenja organa vlasti kojim je odbačen ili odbijen zahtev tražioca.  Rok za žalbu u ovom slučaju je 15 dana od dana dostavljanja rešenja tražiocu. Vodite računa o tome da je ovaj rok strogo prekluzivan, što znači ako propustite rok od 15 dana za izjavljivanje žalbe (računajući od dana kada ste primili rešenje) vaša žalba će biti odbačena iz formalnih razloga i Poverenik se neće upuštati u ocenu njene osnovanosti. Uz ovu žalbu se prilaže kopija zahteva tražioca i kopija rešenja.

Preuzmite formular:

1. Žalba protiv odluke organa vlasti („odbijen zahtev“)

• Kako postupa Poverenik nakon izjavljene žalbe ?

Poverenik prvo proverava da li su ispunjeni procesni uslovi da odluči o žalbi, tj. da li je žalba dopuštena, blagovremena, izjavljena od ovlašćenog lica i da li je uredna.

Ukoliko je žalba nedopuštena (npr. nije izjavljena protiv organa javne vlasti, preuranjena (izjavljena pre isteka roka u kom organ odlučuje o zahtevu) ili neblagovremena (npr. propušten rok od 15 dana od dana prijema rešenja o odbijanju zahteva za izjavljivanje žalbe) ili je izjavljena od strane neovlašćenog lica (npr. zahtev je podnelo jedno lice, a žalbu je izjavilo drugo lice) Poverenik bez odlaganja donosi rešenje o odbačaju žalbe.

Ukoliko je žalba neuredna i po njoj se ne može postupati (npr. nije potpisana ili je nejasno zbog čega je izjavljena jer nije naveden naziv organa koji je doneo rešenje o odbijanju, broj tog rešenja i datum njegovog donošenja i sl.) Poverenik će vas pozvati da otklonite nedostatke u žalbi i poučiće Vas kako da to učinite, ostavljajući Vam za to rok od 8 dana i istovremeno će vas upozoriti na posledice ukoliko to ne učinite. Ukoliko ne otklonite nedostatke u žalbi u ostavljenom roku, vaša žalba će biti odbačena kao neuredna.

Ukoliko je žalba uredna nakon što Poverenik omogući organu javne vlasti da se pismeno izjasni o izjavljenoj žalbi, a po potrebi i tražiocu, bez odlaganja a najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema žalbe, Poverenik donosi neko od sledećih rešenja:

1. Kada utvrdi da je žalba osnovana, Poverenik će rešenjem usvojiti žalbu i naložiti organu javne vlasti da tražiocu omogući pristup informacijama od javnog značaja.
2. U slučaju ćutanja uprave, Poverenik će rešenjem usvojiti žalbu i naložiti organu javne vlasti da u određenom roku postupi po zahtevu.
3. U slučaju da je žalba neosnovana, Poverenik će rešenjem odbiti žalbu.
4. Ukoliko činjenično stanje nije tačno i potpuno utvrđeno, a Poverenik ne raspolaže činjenicama i informacijama da bi sam meritorno odlučio o zahtevu  ili je materijalno pravo pogrešno primenjeno ili su načinjene bitne povrede postupka o kojima Poverenik vodi računa po službenoj dužnosti Poverenik može poništiti odluku organa javne vlasti i predmet vratiti prvostepenom organu na ponovno odlučivanje o zahtevu tražioca.
5. Ukoliko nakon izjavljene žalbe zbog nepostupanja po zahtevu, a pre donošenja odluke po žalbi, organ javne vlasti tražiocu informacije omogući pristup traženim informacijama, Poverenik će rešenjem obustaviti postupak po žalbi. Takođe, postupak će se obustaviti i kada tražilac informacije odustane od žalbe.

Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna.

Upravno izvršenje rešenja Poverenika sprovodi Poverenik prinudom (prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom), u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

• Koja pravna sredstva se mogu uložiti protiv rešenja Poverenika?

Budući da su rešenja Poverenika obavezujuća, konačna i izvršna protiv njih se ne može izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe Upravnom sudu u Beogradu u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Poverenika kojim žalilac nije zadovoljan.

Preuzmite formular:

1. Primer tužbe protiv rešenja Poverenika

• Posebni slučajevi napomena:

Prema Zakonu, Povereniku se ne može izjaviti žalba protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije, Vrhovnog kasacionog suda Srbije (sada Vrhovnog suda), Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca (sada Vrhovnog javnog tužioca), donetih u postupku odlučivanja o pravu na pristup informacijama ili zbog nepostupanja ovih organa po zahtevu. U ovim situacijama je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba se ne može izjaviti ni protiv rešenja Poverenika kojim se odlučuje o zahtevu koji je podnet Povereniku kao organu vlasti, ali se i u tim slučajevima može pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja kojim je Poverenik odlučio o zahtevu za pristup informacijama koji je podnet njemu kao organu vlasti.

• Kako postupiti u tom slučaju?

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od sedam navedenih državnih organa ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima,a to je da tražilac ponovi zahtev organu i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od 7 dana po ponovljenom zahtevu. Isto se odnosi i na situaciju kada je zahtev za pristup informacijama podnet Povereniku.

Preuzmite formular:

1. Primer tužbe protiv prvostepenog rešenja protiv koga nije dozvoljena žalba

• Šematski prikaz celog postupka

U cilju lakšeg sagledavanja procedure podnošenja zahteva možete pogledati šematski prikaz postupka:

• Šematski prikaz postupka (ćirilica)

U izradi.

Sva zainteresovana lica za predstojeće obuke u organizaciji Službe Poverenika mogu se prijaviti na obuke putem sledećeg linka:

• Obuka iz slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja

(Više o tome).

Vodič za početnike ZSPIJZ

• Kratak vodič kroz slobodan pristup informacijama od javnog značaja (str. 1-15)

Video materijali

• Imaš pravo da znaš

• „Naša zgrada“ u epizodi „Pravo na pristup informacijama od javnog značaja“

• „Naša zgrada“ u epizodi „Informacije od javnog značaja“

• „Naša zgrada“ u epizodi „Informacije od javnog značaja su dostupne za svakoga“