Access to information

• Šta su informacije od javnog značaja?

To su one informacije koje su sadržane u dokumentima u posedu bilo kog organa javne vlasti, nastale u njihovom radu ili u vezi sa njihovim radom, a za koje javnost ima opravdan interes da zna.(čl.2. Zakona) i to bez obzira na kom se nosaču informacija nalazi (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.).

• Šta je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja?

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja je pravo svakog fizičkog ili pravnog lica da pristupi informacijama koje poseduju organi javne vlasti u Republici Srbiji. To pravo je zajemčeno Ustavom Republike Srbije i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ)

• Ko ima pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja?

Svako ima pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, odnosno sva domaća i strana fizička i pravna lica bez obzira na njihovo prebivalište/sedište.

• Kada postoji opravdan interes javnosti da zna?

Prema Zakonu, opravdan interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. Postoji dakle zakonska pretpostavka, u korist tražioca, o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna, pa tražilac ne treba da dokazuje da ima interes za određenu informaciju, niti da dokazuje da je ovaj njegov interes opravdan, jer se po zakonu to pretpostavlja. Organ vlasti ne sme da zahteva od tražioca navođenje razloga za podnošenje zahteva. Ako organ vlasti uskrati pristup određenim informacijama, obavezan je da dokaže da bi odavanjem informacija tražiocu, odnosno javnosti, mogao biti ozbiljno ugrožen neki drugi pretežniji takođe legitiman interes, poput interesa bezbednosti zemlje ili privatnosti drugih. U pogledu tzv.privilegovanih informacija koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, organu vlasti nije dopušteno da dokazuje da javnost nema opravdan interes da za njih zna.

• Kako se može ostvariti pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja?

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja se može ostvariti na dva načina:

1. Aktivni način: Pregledom internet stranice organa javne vlasti i uvidom u informatore o radu organa javne vlasti u Jedinstvenom informacionom sistemu koji vodi i održava Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik), dostupno na www.poverenik.rs ili
2. Podnošenjem zahteva za pristup informacijama organu javne vlasti.

• Od koga se mogu tražiti informacije od javnog značaja?

Informacije od javnog značaja se mogu tražiti od organa javne vlasti.

Organ javne vlasti u smislu odredaba člana 3. ZSPIJZ jeste:

1. organ Republike Srbije;
2. organ autonomne pokrajine;
3. organ opštine, grada, gradske opštine i grada Beograda;
4. javno preduzeće, ustanova, organizacija i drugo pravno lice, koje je osnovano propisom ili odlukom organa iz tač. 1) do 3) ovog stava;
5. privredno društvo čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno jedan ili više organa vlasti iz tač. 1) do 4) ovog stava sa 50% ili više akcija ili udela u zbiru, odnosno sa više od polovine članova organa upravljanja;
6. privredno društvo čiji je osnivač ili član jedan ili više organa vlasti iz tač. 1) do 5) ovog stava sa 50% ili više akcija ili udela u zbiru;
7. pravno lice čiji je osnivač privredno društvo iz tač. 5) ili 6) ovog stava;
8. pravno lice ili preduzetnik koji obavlja delatnosti od opšteg interesa, u smislu zakona kojim se uređuje položaj javnih preduzeća, u odnosu na informacije koje su u vezi sa obavljanjem tih delatnosti;
9. pravno ili fizičko lice koje ima javna ovlašćenja, u odnosu na informacije koje su u vezi sa vršenjem tih ovlašćenja;
10. pravno lice koje je u godini na koju se odnose tražene informacije ostvarilo više od 50% prihoda od jednog ili više organa vlasti iz tač. 1) do 7) ovog stava, u odnosu na informacije koje su u vezi sa aktivnošću koja se finansira tim prihodima, izuzev crkve i verske zajednice.

Radi lakšeg snalaženja ovde možete pronaći Katalog organa javne vlasti (izmeniti tekst).

• Da li organ javne vlasti može uskratiti pristup informacijama od javnog značaja?

Organ javne vlasti može tražiocu informacije uskratiti pristup informacijama od javnog značaja ako bi se time ugrozili neki drugi javni interesi kao što su:

život, zdravlje, lična, nacionalna i javna bezbednost, pravosuđe, odbrana zemlje, ekonomska dobrobit zemlje, profesionalna i poslovna tajna, tajni podaci, intelektualna i industrijska svojina, umetnička, kulturna i prirodna dobra i životna sredina, pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti.

Organ javne vlasti može tražiocu informacije i ograničiti slobodan pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi, osim:

• Ako je lice na to pristalo
• Ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito, ako se radi o javnom funkcioneru pri obavljanju javnih funkcija i ako je informacija vezana za vršenje njegove javne funkcije
• Ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem dalo povoda za traženje informacije

Takođe, ako tražena informacija može da se izdvoji od ostalih informacija kojima organ javne vlasti nije dužan da tražiocu informacije omogući pristup, omogućiće mu pristup delu dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju. Takođe, organ javne vlasti će obavestiti tražioca informacije da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.

• Kako se pokreće postupak?

Postupak za ostvarivanje ovog prava se pokreće podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organu vlasti ukoliko informaciju niste pronašli u njihovom informatoru o radu.

Zahtev se može podneti u pismenom ili u usmenom obliku. Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu. Kada se informacija traži usmeno, zahtev se saopštava u zapisnik koji vodi ovlašćeno lice organa javne vlasti za pristup informacijama.

Tražilac u zahtevu navodi:

1. naziv organa vlasti,
2. svoje ime, prezime i adresu, odnosno sedište ako je tražilac pravno lice,
3. opis informacija koje se traže i
4. druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacija.

• Rokovi za postupanje organa javne vlasti

1. u roku od 15 dana od dana prijema zahteva
2. u roku od 8 dana od dana prijema neurednog zahteva, organ vlasti je dužan da pouči tražioca informacije da nedostatke otkloni, odnosno da dostavi tražiocu informacije uputstvo o dopuni. Ukoliko tražilac propusti rok da dopuni zahtev a koji ne može biti kraći od 8 ni duži od 15 dana, organ vlasti će doneti rešenje o odbacivanju zahteva kao neurednog.
3. u roku od 48 sati od prijema zahteva ako se zahtev odnosi na informaciju koja je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva ili životne sredine
4. u roku ne dužem od 40 dana ako postoje opravdani razlozi za to, organ javne vlasti može produžiti rok za postupanje po zahtevu, o čemu mora bez odlaganja da izvesti tražioca informacije i da navede zbog kojih opravdanih razloga nije u mogućnosti da postupi po zahtevu u roku od 15 dana.

Napomena: Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili neradni dan, kao poslednji dan roka se računa naredni radni dan.

• Koliko košta podnošenje zahteva i pružanje informacija od javnog značaja?

Podnošenje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, kao i uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju su besplatni.
Kopija dokumenta koji sadrži traženu informaciju izdaje se uz obavezu tražioca informacije da plati naknadu nužnih troškova izrade te kopije, a u slučaju upućivanja i troškove upućivanja.

• Koja je uloga Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti?

Poverenik je samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti, koji štiti ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Tražilac informacije (građanin, novinar, javno glasilo i dr.) može izjaviti žalbu Povereniku u slučaju ćutanja uprave, uskraćivanja pristupa ili odbijanja zahteva.

• Kako postupiti u slučaju ćutanja uprave?

Ako organ javne vlasti odbije da ga obavesti o tome da li poseduje  informaciju koju je tražio zahtevom, odnosno da li mu je ona dostupna, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda ili uputi kopiju dokumenta zavisno od toga šta je traženo zahtevom (vidi formular 1), ili to ne učini u opštem propisanom roku od 15 dana (vidi formular 2). To je žalba zbog tzv.”ćutanja” organa.

Podsećamo da zbog izuzetno opravdanih razloga, rok za postupanje organa može biti 40 dana od podnošenja zahteva, s tim da što je organ dužan da o tome odmah po dobijanju zahteva obavesti tražioca odnosno da je za informacije od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica ili ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, rok za postupanje organa 48 sati.

Uz žalbu Povereniku zbog “ćutanja” organa, žalilac će priložiti kopiju podnetog zahteva organu vlasti i dokaz o njegovoj predaji, odnosno upućivanju. Ova žalba se može izjaviti po isteku zakonskog roka od 15 dana za postupanje organa a najkasnije u roku od godinu dana od isteka tog roka, a ukoliko žalilac u međuvremenu, nakon izjavljene žalbe, od organa vlasti dobije tražene informacije, on može i odustati od žalbe izjavljene Povereniku.

Preuzmite formulare:

1. Žalba kada se nije odlučivalo po zahtevu (“ćutanje uprave”)
2. Žalba zbog nedobijanja traženih informacija (“propušteni rokovi”)

• Kako postupiti u slučaju odbijenog zahteva?

Povereniku se može izjaviti i žalba protiv rešenja organa vlasti kojim je odbijen zahtev tražioca ili protiv zaključka kojim je njegov zahtev odbačen iz formalnih razloga. Rok za žalbu u ovom slučaju je 15 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno zaključka tražiocu. Uz ovu žalbu se prilaže kopija zahteva tražioca i kopija rešenja, odnosno zaključka organa protiv koga se žalba izjavljuje.

Preuzmite formular:

1. Žalba protiv odluke organa vlasti (“odbijen zahtev”)

• Kako postupa Poverenik nakon izjavljene žalbe ?

Pošto omogući organu javne vlasti da se izjasni u pisanoj formi, bez odlaganja a najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema žalbe, Poverenik donosi sledeća rešenja:

1. Poverenik rešenjem odbacuje žalbu koja je nedopuštena, neblagovremena i koju je izjavilo neovlašćeno lice.
2. Kada utvrdi da je žalba osnovana, Poverenik će rešenjem usvojiti žalbu i naložiti organu javne vlasti da tražiocu omogući pristup informacijama od javnog značaja.
3. U slučaju ćutanja uprave, Poverenik će rešenjem usvojiti žalbu i naložiti organu javne vlasti da u određenom roku postupi po zahtevu.
4. U slučaju da je žalba neosnovana, Poverenik će rešenjem odbiti žalbu. Poverenik takođe može poništiti odluku organa javne vlasti i vratiti predmet na ponovno odlučivanje o zahtevu tražioca.
5. Ukoliko nakon izjavljene žalbe zbog nepostupanja po zahtevu, a pre donošenja odluke po žalbi, organ javne vlasti tražiocu informacije omogući pristup informacijama, Poverenik će rešenjem obustaviti postupak po žalbi. Takođe, postupak će se obustaviti i kada tražilac informacije odustane od žalbe.

Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna.

Upravno izvršenje rešenja Poverenika sprovodi Poverenik prinudom (prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom), u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

• Koja pravna sredstva se mogu uložiti protiv rešenja Poverenika?

Protiv rešenja Poverenika ne može se izjaviti žalba. Tražilac informacije, odnosno žalilac, može podneti tužbu Upravnom sudu protiv rešenja Poverenika kojim nije zadovoljan.

Preuzmite formular:

1. Primer tužbe protiv rešenja Poverenika

• Posebni slučajevi napomena:

Prema Zakonu, Povereniku se ne može izjaviti žalba protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije, Vrhovnog kasacionog suda Srbije (sada Vrhovnog suda), Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca (sada Vrhovnog javnog tužioca), donetih u postupku odlučivanja o pravu na pristup informacijama ili zbog nepostupanja ovih organa po zahtevu. U ovim situacijama je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja

• Kako postupiti u tom slučaju?

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od sedam navedenih državnih organa ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima,a to je da tražilac ponovi zahtev organu i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od 7 dana po ponovljenom zahtevu.

Preuzmite formular:

1. Primer tužbe protiv prvostepenog rešenja protiv koga nije dozvoljena žalba

• Šematski prikaz celog postupka

U cilju lakšeg sagledavanja procedure podnošenja zahteva možete pogledati šematski prikaz postupka:

• Šematski prikaz postupka (ćirilica)

Sva zainteresovana lica za predstojeće obuke u organizaciji Službe Poverenika mogu se prijaviti na obuke putem sledećeg linka:

• Obuka iz slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja

(Više o tome).

Vodič za početnike ZSPIJZ

• Kratak vodič kroz slobodan pristup informacijama od javnog značaja (str. 1-15)

Video materijali

• Imaš pravo da znaš

• “Naša zgrada” u epizodi “Pravo na pristup informacijama od javnog značaja”

• “Naša zgrada” u epizodi “Informacije od javnog značaja”

• “Naša zgrada” u epizodi “Informacije od javnog značaja su dostupne za svakoga”