Access to information

To su one informacije koje su sadržane u dokumentima u posedu bilo kog organa javne vlasti, nastale u njihovom radu ili u vezi sa njihovim radom, a za koje javnost ima opravdan interes da zna (čl.2. Zakona). Zato je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u suštini  pravo na pristup službenim dokumentima.

• Pojam informacije od javnog značaja ukratko:

1. Informacija nastala u radu organa javne vlasti, ili
2. Informacija nastala u vezi sa radom organa javne vlasti,
3. Sadržana u određenom dokumentu – opredmećena informacija u posedu organa javne vlasti
4. Postojanje opravdanog interesa javnosti da zna

Oblik – forma : papirna, audio i video zapisi, baze podataka u elektronskom obliku, elektronski dokumenti…

• Osnovni načini ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja

1. Postupanje po zahtevu koji tražilac informacije podnosi organu vlasti
2. Proaktivni pristup – objavljivanje informacija od strane organa, bez posebnog zahteva

• Ko ima pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja?

Svako ima pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, odnosno sva domaća i strana fizička i pravna lica bez obzira na njihovo prebivalište/sedište. To pravo je zajemčeno Ustavom Republike Srbije i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ).

• Šta je to opravdan interes javnosti da zna?

Prema Zakonu (čl. 4), opravdan interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. Postoji dakle zakonska pretpostavka, u korist tražioca, o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna, pa tražilac ne treba da dokazuje da ima interes za određenu informaciju, niti da dokazuje da je ovaj njegov interes opravdan, jer se po zakonu to pretpostavlja. Organ vlasti ne sme da zahteva od tražioca navođenje razloga za podnošenje zahteva. Ako organ vlasti uskrati pristup određenim informacijama, obavezan je da dokaže da bi odavanjem informacija tražiocu, odnosno javnosti, mogao biti ozbiljno ugrožen neki drugi pretežniji takođe legitiman interes, poput interesa bezbednosti zemlje ili privatnosti drugih. U pogledu tzv. privilegovanih informacija koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, organu vlasti nije dopušteno da dokazuje da javnost nema opravdan interes da za njih zna.

Ukratko:

1. Oboriva pretpostavka – teret dokazivanja je uvek na organu vlasti. Organ vlasti u principu ne rešava o tome da li ovo pravo postoji ili ne, već da li u konkretnom slučaju postoji osnov da se to pravo eventualno ograniči. Takođe, treba imati na umu da je tražilac reprezent javnosti – ono što se učini dostupnim jednom tražiocu mora se učiniti dostupnim i svakom sledećem tražiocu. 
2. Neoboriva pretpostavka – postojanja opravdanog interesa (informacije o ugrožavanju ili zaštiti zdravlja ili životne sredine)

U kategoriju organe javne vlasti, u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Sl.glasnik RS” br.120/04,54/07, 104/09, 36/10 i 105/21) spadaju:

1. organ Republike Srbije;
2. organ autonomne pokrajine;
3. organ opštine, grada, gradske opštine i grada Beograda;
4. javno preduzeće, ustanova, organizacija i drugo pravno lice, koje je osnovano propisom ili odlukom organa iz tač. 1) do 3) ovog stava;
5. privredno društvo čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno jedan ili više organa vlasti iz tač. 1) do 4) ovog stava sa 50% ili više akcija ili udela u zbiru odnosno sa više od polovine članova organa upravljanja;
6. privredno društvo čiji je osnivač ili član jedan ili više organa vlasti iz tač. 1) do 5) ovog stava sa 50% ili više akcija ili udela u zbiru;
7. pravno lice čiji je osnivač privredno društvo iz tač. 5) ili 6) ovog stava;
8. pravno lice ili preduzetnik koji obavlja delatnosti od opšteg interesa, u smislu zakona kojim se uređuje položaj javnih preduzeća, u odnosu na informacije koje su u vezi sa obavljanjem tih delatnosti;
9. pravno ili fizičko lice koje ima javna ovlašćenja, u odnosu na informacije koje su u vezi sa vršenjem tih ovlašćenja;
10. pravno lice koje je u godini na koju se odnose tražene informacije ostvarilo više od 50% prihoda od jednog ili više organa vlasti iz tač. 1) do 7) ovog stava, u odnosu na informacije koje su u vezi sa aktivnošću koja se finansira tim prihodima, izuzev crkve i verske zajednice.

U kategoriju organe javne vlasti, u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Sl.glasnik RS” br.120/04,54/07, 104/09 i 36/10), spadaju:

1. državni organi, organi teritorijalne autonomije, organi lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, (državni organ u širem smislu);
2. pravna lica koja osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu neki od državnih organa iz tačke 1).

Četiri osnova za određivanje kategorije

1. način osnivanja
2. način finansiranja
3. javna ovlašćenja
4. obavljanje delatnosti od opšteg interea

Napomena: Novi zakon u značajnoj meri proširuje krug organa javne vlasti, npr. javni beležnici i javni izvršitelji; privredna društva osnovana od strane javnih preduzeća; pravno lice koje je u godini na koju se odnose tražene informacije ostvarilo više od 50% prihoda iz javnih izvora itd.

• Osnovne obaveze organa javne vlasti prema Zakonu

1. Postupanje po zahtevima/žalbama tražilaca informacija
2. Izrada i objavljivanje informatora o radu
3. Dostavljanje godišnjeg izveštaja Povereniku

1.  Postupanje po zahtevu tražilaca informacija

Pravo tražioca je da mu bude saopšteno da li organ poseduje informaciju i to pravo je garantovano svakome, pod jednakim uslovima.

Organi vlasti imaju pravo da informaciju učine dostupnom na sledeći način
(ili na sva tri u slučaju da tražilac tako zahteva):

1. Pravo na uvid – besplatno
2. Pravo na kopiju, uz naknadu nužnih troškova
3. Pravo na upućivanje kopije, uz naknadu nužnih troškova

(više o naplati nužnih troškova)

2.  Izrada i objavljivanje informatora o radu

Informator o radu organa javne vlasti je dokument koji se izrađuje u elektronskom i mašinski čitljivom obliku i objavljuje se putem jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu, koji vodi i održava Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u skladu sa Zakonom.

Za tačnost i potpunost podataka u informatoru, pravilnu izradu i objavljivanje informatora i njegovo redovno ažuriranje, odgovoran je rukovodilac organa javne vlasti.

Organ javne vlasti, odnosno lice određeno za unos podataka u informator, može od Poverenika zatražiti savet kada ima nedoumice u pogledu primene odredaba Zakona i ovog uputstva u vezi sa izradom i objavljivanjem informatora.

Više o tome:

• Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu organa javne vlasti
• Video uputstvo za postavljanje informatora o radu

Na kraju, šta je krajnji cilj izrade Informatora o radu organa javne vlasti?

• Što se više informacija objavi na proaktivnoj osnovi, to će biti manje zahteva za pristup informacijama!!!

3.  Dostavljanje godišnjeg izveštaja o radu

Godišnji izveštaji o radnjama preduzetim u cilju primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dostavljaju se Povereniku do 31. januara tekuće godine, za prethodnu godinu, isključivo elektronskim putem, preko ovog Portala.

Obavezu dostavljanja godišnjih izveštaja Povereniku imaju organi iz člana 3. Zakona slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (organi vlasti).

Katalog organa vlasti na koje se primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja informativnog je karaktera. U slučaju bilo kakve nedoumice u vezi sa podacima iz Kataloga, molimo Vas da se obratite Službi Poverenika na mejl adresu izvestaji@poverenik.rs.

Izveštaji organa vlasti predstavljaju osnovu za izradu godišnjeg izveštaja o stanju u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, koji Poverenik podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Propuštanje dostaljanja godišnjeg izveštaja Povereniku predstavlja prekršaj propisan članom 46. stav 1. tačka 9) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Rokovi za postupanje po žalbama

1. u roku od 15 dana od dana prijema zahteva
2. u roku od 8 dana od dana prijema neurednog zahteva, organ vlasti je dužan da pouči tražioca informacije da nedostatke otkloni, odnosno da dostavi tražiocu informacije uputstvo o dopuni. Ukoliko tražilac propusti rok da dopuni zahtev a koji ne može biti kraći od 8 ni duži od 15 dana, organ vlasti će doneti rešenje o odbacivanju zahteva kao neurednog.
3. u roku od 48 sati od prijema zahteva ako se zahtev odnosi na informaciju koja je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva ili životne sredine
4. u roku ne dužem od 40 dana ako postoje opravdani razlozi za to, organ javne vlasti može produžiti rok za postupanje po zahtevu, o čemu mora bez odlaganja da izvesti tražioca informacije i da navede zbog kojih opravdanih razloga nije u mogućnosti da postupi po zahtevu u roku od 15 dana.

Napomena:

• Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili neradni dan, kao poslednji dan roka se računa naredni radni dan.
• U slučaju nepostupanja po zahtevu (tzv. ćutanje uprave) Poverenik izdaje prekršajni nalog zbog prekršaja iz člana 47. Zakona tj. novčanu kaznu od 30.000 dinara za ovlašćeno lice (više o tome)
• Česta greška: organ u uputstvu o dopuni zahteva ne ostavi rok za uređenje zahteva i ne upozori na posledice propuštanja po uputstvu o dopuni (više o najčešćim greškama)

Rokovi za dostavljanje izveštaja

• Godišnji izveštaji o radnjama preduzetim u cilju primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dostavljaju se Povereniku do 31. januara tekuće godine, za prethodnu godinu, isključivo elektronskim putem, preko ovog Portala.

Organi vlasti koji nisu postupili ni nakon donetog rešenja Poverenika ili o tome nisu obavestili Službu Poverenika uz dostavljanje dokaza o postupanju po zahtevu, odnosno po nalogu iz rešenja

• Spisak organa – stanje na dan 1.4.2024.

Sva zainteresovana lica za predstojeće obuke u organizaciji Službe Poverenika mogu se prijaviti na obuke putem sledećeg linka:

• Obuka iz slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja

(Više o tome).

Pomoć u radu (postupanje po zahtevu)

• Postupanje po zahtevu (redosled i bitne osnovne napomene)
• Postupak kada organ odluči da udovolji zahtevu u celosti
• Postupak kada organ odluči da ograniči pravo na pristup informacijama
• Postupak kada organ vlasti nema informaciju
• Postupak u slučaju tajnosti podataka
• Postupak koji se odnosi na na informacije koje su sadržane u velikom broju dokumenata
• Postupak kada tražena informacija nije od javnog značaja
• Najčešće greške organa javne vlasti prilikom postupanja po zahtevu

Najčešće postavljena pitanja

• Naplata nužnih troškova
• Odgovornost za prekršaje po ZSPIJZ

Prezentacije

• “Kako ispravno postupiti po zahtevu za pristup informacijama – korak po korak”

Najnovije publikacije “Stavovi i mišljenja Poverenika”

• Publikacija br. 12
• Publikacija – Ostvarivanje prava na pristup ekološkim informacijama
• Publikacija br. 11
• Publikacija br. 10

Informator o radu

• Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu organa javne vlasti
• Video uputstvo za postavljanje informatora o radu